О књизи: 2017 / "...Ово су била њена најранија сећања из детињства, њихов мали стан у Касљу, који је мирисао на штампарско мастило и лепак, бројна стопала уредно сложена на поду књиге и прозор, огроман, који покрива цео зид. Прозор је гледао на трг. Волела је да седи поред прозора и гледа. На тргу је била црква. Тргом су сваког дана носили ковчеге и звонила су звона. Седела је поред прозора и гледала ове бескрајне редове ковчега. Звала се Лариса, није имала ни три године, али је ове ковчеге, звоњаву звона и стару белу цркву памтила за цео живот.…»